Chocolate

Autor Tema: Manastiri svete gore  (Pročitano 4087 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

ciglar***

  • Gost
Odg: Manastiri svete gore - tema u izradi
« Odgovor #15 poslato: 12 :35 :06 - 13. Novembar 2010.g. »
     

Manastir Ksenofont slavi slavu Svetog Đorđa 23. Aprila. Tradicija kaže da ga je sagradio 580. godine Xenofon Siglitico, ali po nekim pisanim dokumentima sagradio ga je u 10. veku Xenophon. On se poznavao sa Atanasijem Atonskim jer je on ranije izlečio Xenofonovog brata od neizlečive bolesti.
Glavni hram ima izvršne ikone slikane 1544 u kritskom stilu , od poznatog umetnika Anthony-ja. Ikone u oltaru su islikane u 16. veku. Ovaj glavni hram je najveći na Svetoj Gori i znatno je veći nego ostali hramovi.U njemu se mogu videti dva impresivna mozaika Svetog Dimitrija i Svetog Djordja i jedan manji preobrazavanja Hristovog , a svi datiraju iz 14. veka.



Danas tu postoji 11 kapela koje sve još uvek imaju ikone na zidovima. Zvonik je jedna četvrtasta kula koja je sagrađena 1864, dok je fontana ispred kule sagrađena 1908. Biblioteka sadrži 300 rukom pisanih dokumenata i 3500 štampanih. Blago se sastoji od dela sa svetog krsta, minijaturnih ikona, liturgijskih objekata, moštiju nekoliko svetaca, mozaik-ikona i ostalog.

ciglar***

  • Gost
Odg: Manastiri svete gore - tema u izradi
« Odgovor #16 poslato: 12 :45 :02 - 13. Novembar 2010.g. »
Neposredno pre Dafnea nalazi se ruski manastir Svetog Pantelejmona. On slavi slavu Svetog Pantelejmona 27. Jula. Idući prema Kareji na pola sata hoda leži stari manastir Paliomonastero koji pripada Svetom Pantelejmonu od 1765. godine.
Na ovom mestu prvobitno je bio izgrađen Thessalonikeos manastir (Solunski manastir), ali je on kasnije napušten. Iz tog razloga, u toku 12. veka , "Glavni" Svete Gore (u zajednici manastira) sa svojim sledbenicima ponudio je napušteni manastir Xelurgu manastiru koji je bio ruski manastir i danas se zove Vogodoritsa (Bogorodica). Monasi Xelurgu manastira su presli u napušteni manastir i Xelurgu je postao skit (1168). U toku 13. veka je izgoreo sa svim dokumentima koji su tu čuvani. Iz toga razloga Andronicos Paleologos (1282-1328) osigurao je manastirsku zemlju svojim zlatnim pečatom. Sledecih 100 godina bio je pod zaštitom srpskih kraljeva. Od 1314 se zove Sveti Pantelejmon ruski.



Paleologos dinastija i srpski kraljevi kasnije su dotirali manastir raznim dragim kamenjem i zemljom. Po hijerarhiji on je na petom mestu. Manastir je imao veliki broj ruskih monaha od 1497. U 1552 je privremeno zatvoren ali je kasnije ponovo postao operativan, sa samo nekoliko monaha. U 17. veku je bio u navećem padu, imao je samo dva ruska i dva bugarska monaha. U 18. veku je bio okupiran od strane Grka. Kasnije su monasi napustili ovaj manastir i došli blizu mora gde je Jerisu Kristiforos izgradio malu crkvu u čast Hristovog vaskrsnuća. Tu su izgradili novi manastir koji je nazvan Rusiko (ruski).

Manastirka zdanja su se brzo umnožila uz pomoć kralja Scarlatosa Kallimachija i zaštitom patrijarha Gregorija petog. 1839 ruski monasi su počeli da dolaze i nešto kasnije manastir je imao oko 2000 monaha.

Glavni hram je izgrađen u periodu 1812-1820. Ima 35 kapela, među njima hram Skepis Theotokou (theotoke -bogorodica na grčkom) (Sveti zaštitnik, Devica Marija), hram Aleksandra Niefskog (1852) i jedan Svetog Mitrofana .Oltar je izgrađen 1890 i prima 800-1000 monaha. Zvonik sadrži zvono drugo po veličini u celom svetu. Ono ima spolasnjost 8.71m, i poluprečnik od 2.71 metar i potrebno je dva monaha da pokrenu njegovih 13 tona. Osim toga, dva druga monaha zvone u ritmu sa drugih 32 zvona. Po pričama monaha iz Hilandara, kada zvone u Pantelejmonu velikim zvonom, njegova zvonjava se ćuje čak i u Hilandaru (koji je udaljen desetinama kilometara).

Biblioteka sadrži 1064 rukom pisanih dokumenata na kozi i papiru, i 25000 Grčkih i Slovenskih štampanih. Blago sadrži deo časnog krsta (svetog krsta, onog na kome je raspet Isus), minijaturne ikone, svete odežde, mošti svetaca, nekoliko liturgijskih objekata od zlata i srebra, ikone ukrašene dragim kamenjem, krstove itd.

ciglar***

  • Gost
Odg: Manastiri svete gore - tema u izradi
« Odgovor #17 poslato: 12 :46 :48 - 13. Novembar 2010.g. »


Za vreme godina cara Michaela Paleologosa i patrijarha John-a Beccou-a, manastir je imao istu sreću kao Vatoped manastir, jer monasi nisu želeli da odbace svoju religiju kao što su latini to od njih zahtevali. Nakon što su ubijeni, baćeni su u more. Nesto kasnije Katalanci su upotpunili katastrofu. 1357 manastir je postao grčki ( pre toga je bio gruzijski) ukazom patriarha Kalistosa, ne samo zbog broja grčkih monaha, već i zbog intelektualnih problema koje su im stvarali gruzijski monasi. Aprila 1865 je potpuno izgoreo osim glavnog hrama, ali zahvaljujući pozrtvovanosti monaha je obnovljen.

Glavni hram podigao je gruzijac George Varasvatse 1030. , a ikone na zidovima su naslikane u periodu od 16. do 19. veka. Ikone na zidovima nisu samo ikone svetaca, već i poznatih filozofa kao Sofokle , Platon , Plutarh, Aristotel itd.



Za vreme grčke revolucije 1821 manastir je prodao veliki deo svog blaga u cilju pomoći grčkim pobunjenicima. Poslednji gruzijski monah je umro 1955. godine. U Iveronu je drugaćije vremensko računanje nego u ostalim manastirima. Zasniva se na Haldeon vremenskom sistemu, koji je baziran na zalasku sunca. Tako, kad je vreme 0 pri izlasku sunca za ostatak Svete Gore, ovde je vreme 0 pri zalasku sunca.
Manastir ima 17 kapela, među njima kapela Portaitise (vratarica) u kojoj se čuva istoimena čudotvorna ikona. Biblioteka je jedna od najvećih na Svetoj Gori, sadrži 2000 rukom pisanih dokumenata i oko 13000 štampanih. Od ostalih blaga izdvaja se ikona Portaitise, srebrni svećnjak po izgledu na drvo limuna, mantija patrijarha Gregory-ja petog, skiptar cara Cimiskog, deo svetog krsta, mošti mnogobrojnih svetaca itd. 13 ćelija pripadaju ovom manastiru.

ciglar***

  • Gost
Odg: Manastiri svete gore - tema u izradi
« Odgovor #18 poslato: 12 :48 :11 - 13. Novembar 2010.g. »


Manastir je najverovatnije osnovan u 10. veku. U 11. je njegova kula korišcena kao kula-stražara za stanovnike Kareje. Postoje mnoge legende o osnivacu manastira. Po jednoj od njih, u ranije vreme je tu postojao manastir Haritona a po drugoj , Stavros i Nikitas su osnovali svoje celije tu i to je razlog zašto se zove Stavronikita. 1533. godine je prodat kao celija manastiru Filotej-igumanu Gregoriju za 4000 aspri (veoma malo vredan novac). Pod brigom mladog igumana i na pocetku patrijarha Jeremije (1537-1545) je manastir obnovljen i preimenovan u Sveti Nikola (Stavronikita).

1607. i 1879. vatra je uništila deo manastira ali je obnovljen uz pomoc monaha ovog ali i ostalih manastira. Velike obaveze ovog manastira nisu do 1960 dozvoljavale nikakva proširenja, ali su 1968 monasi konacno isplatili dug.



G lavni hram ima izvršne zidne ikone iz 1546 i one su uradene u slavu Svetog Nikole. Njih je uradio slavni kritski umetnik Teofan i njegov sin Simeon. Biblioteka sadrži 58 rukom pisanih dokumenata na pergamentu (11-14. vek), dva na svili, 109 od papira (14-19 vek) i hiljade štampanih. Pored oltarskih ikona postoji izvršna ikona Poslednje Vecere.

U blagu je kolekcija izvršnih minijaturnih ikona, krstova, moštiju svetaca, liturgijskih objekata i mozaicna ikona Svetog Nikole koja datira iz 14. veka. Po legendi, ova ikona je pronadena na dnu mora od nekih ribara blizu manastira i predata je manastiru. Na sebi je imala ogromnu skoljku (Strede na grckom) na svecevom celu i zato se zove Sveti Nikola Stredski.

ciglar***

  • Gost
Odg: Manastiri svete gore - tema u izradi
« Odgovor #19 poslato: 12 :49 :37 - 13. Novembar 2010.g. »
Ime manastira Esfigmen potiče od grčke reči Sphigmeno što znaći stisnuti, jer izgleda kao da je stisnut između dve planine.Drugi kažu da je ime dobio po osnivaču koji je imao tanak konopac oko vrata (Sphigmenos). Po tradiciji, manastir (koji slavi Hristovo vaskrsnuće) su sagradili Theodosius Micros i njegova sestra, kraljica Poulheria (408-450), koja je bila Marciano-ova žena. Kasnije je manastir uništen velikom stenom koja je pala sa planine. Ruševine starog manastira su pola kilometra dalje od današnjeg. Novi manastir je podignut krajem 10. veka, od monaha iz starog manastira.



Prvi pisani dokument o manastiru je pismo Paula Xeropotamitskog iz 1001. godine. Kratko vreme u 14. veku iguman je bio poznati Gregory Palamas, koji je kanije postao solunski Arhiepiskop. Dva puta u 16. veku gusari su rušili i pljaćkali manastir, ali je on nanovo podugnut. U 17. veku je pao u zaborav, ali za vreme ruskog kralja Aleksandra Mihajlovića dobio je mnogo pomoći iz Rusije kao i od drugih pravoslavnih hrišćana koji su pomogli da manastir bude obnovljen.
Za vreme grčke revolucije 1821 Turci su naneli mnogo štete ovom manastiru. Od 1850-1858 mnogo novih ćelija je podignuto. Pored glavnog hrama tu su još i 8 kapela. Poznati monah Antoni Pećerski, osnivač poznatog manastira Lavra u Kievu, živeo je u ovom manastiru u 11. veku. On je doneo motive manastira u svoju zemlju i postao osnivač ruskog manastirskog izgleda. Danas, on je poznat kao svetac.
Biblioteka sadrži 320 rukom pisanih dokumenata,od toga 75 na pergamentu. Jedan je obrisan i ponovo napisan. Neki od njih imaju odlične minijature koje potiću čak i iz 11. veka. Takođe, tu je i 2500 štampanih dokumenata. Blago manastira sadrži krst Pulheria-e, izvrsnu mozaik-ikonu iz 13. veka, minijaturne ikone, liturgijske objekte, sceptre, krstove, razne mošti (kosti svetaca), nekoliko veoma vrednih dokumenata, jedan deo Napoleonovog šatora iz Egipta i drugo.