Chocolate

Autor Tema: BOZIC  (Pročitano 1858 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže tasana 065

  • Administrator
  • *
  • Poruke: 7149
  • ZAHVALNICE 257
  • Pol: Žena
  • UVEK VASA
  • OS:
  • Windows 7/Server 2008 R2 Windows 7/Server 2008 R2
  • Browser:
  • Chrome 8.0.552.224 Chrome 8.0.552.224
    • http://tasana065-zivot.blogspot.com/
    • Imejl
BOZIC
« poslato: 21 :55 :58 - 20. Decembar 2010.g. »




Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo, i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.
Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan, kojim se završava zimski četrdesetodnevni post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici.
U našem narodu proslavljanje ovog praznika je usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih, i folklornih običaja, koji svojom raznovrsnošću daju posebnu lepotu ovim svečarskim danima.



Božic je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom praznićnih dana bude na okupu. Praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara.
Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika.
Iza toga se nižu razni običaji, koji su zapravo osobenost našeg šarolikog narodnog folklora i koji su se kroz vekove stopli sa onim religioznim hrišćanskim značenjem Božića.
Na badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela.
Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu,
simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića.
Takođe prvi Božićni dan započinje unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.
Dug je spisak narodnih običaja koji krase Božićne praznike, od lomljenja pogače, pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje božića,
ali najinteresantnije je upravo to da se svi etnolozi slažu da su se ti običaji najbolje očuvali upravo u našem narodu.
Prvi dan božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.



Naš uvaženi istoričar, poznavalac religije i poznavalac naše mitologije Veselin Čajkanović o Pravoslavnom srpskom Božiću kaže sledeće:
"Božić, onakav kako ga srpski narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta, česnicom,
pohođenjem izvora i bunara, polaženikom, sa raznim vračanjima i gatanjima i tolikim drugim mnogobrojnim običajima, jeste praznik naše stare vere.
Kao praznik iz stare vere, i pored krsnog imena i đurđevdana, naš najnaconalniji praznik, Božić je, pre svega, praznik iz kulta predaka...
Srpski starinski praznik koji je predhodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje, u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik u slavu predaka
i u slavu boga mrtvih, koji je u isto reme bio i najveći nacionalni bog (Južnoslovenski).
Razumljivo je, kod takvog stanja stvari. Što je božić, pored krsnog imena (slave) bio i ostao za sva vremena najveći i najpopularniji praznik srpskog naroda."



Etnolog Mile nedeljković, pak skreće pažnju na jednu izuzetnu osobenost božićnih običaja:
"Jedan od najlepših božićnih običaja je mirboženje s težnjom da se održi mir, spreči omraza i prekine zavada među ljudima, pa su se pri susretu ljudi pozdravljali sa :
Mir božji, Hristos se rodi! I pri tom se rukovali i ljubili. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan
(drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.
Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak,
išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja."



Dan rođenja Hristovog oličen u praznovanju Božića, ostao je u našem narodu prvenstveno praznik porodice i porodičnog domaćinstva.
Sigurno da su novo vreme i savremeni uslovi gradskog života suzili mnoge drevne božićne običaje, svodeći ih uglavnom na unošenje badnjaka,
kupljenog na pijaci, na božićni kolač, sveću, pečenicu i vino. Ali kako je to rekao etnolog Tihomir Đorđević, još s početka prošlog veka,
božićni običaji su se održali u našem narodu "postajući kao nešto sveto" do današnjih dana, kao deo već ukorenjene tradicije i povratka našeg nacionalnog bića pravoslavlju.


VUK KARADŽIĆ O BOŽIĆU I BOŽIĆEVANJU     


"Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuču i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući (a za njom deca pijučući) prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe.
Poslije večere pjevaju i vesele se. Kad ujutru ustanu, najprije otide jedno te donese vode, ali ponese žita te pospe vodu (kao polazi je) kad k njoj dođe.
Tom vodom umijesi česnicu i nalije ručak, te pristave. Ali prije nego sjednu za ručak, izbace po nekoliko puške
(tako ujutro rano kad ustanu), pa se onda skupe svi oko sofre te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu svijeću u rukama) i mirbožuju se, tj.
Izljube se svi redom govoreći : Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Kristu i Kristovom rožanstvu.
Otom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici, ili u čanku (svakojako žito pomešano zajedno,
u tom žitu stoje i kolači kojekaki), te onda malo pogore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito posle daju žene kokošima da nose jaja.
Kad počnu ručati, neki najpre okuse sira, neki pečenice, a neki (kao po Srijemu i po Bačkoj ) prije svega srču varenike, ali rakije mnogi ne piju prvi dan za vrućice.
Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva.
Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana.
Prvi dan Božića niko nikom ne ide u kuću osim položajnika."



BOŽIĆNE ZDRAVICE

Da godina
bude cela
dan sa danom
rod rođeni
ko svatovi
neka jezde
veseli i nakićeni
nek se samo
pesma rađa
nek nestane
tuga, tama
nek je
ljubav
nepresušna
neka živi
među
nama


Domaćine, srećni sine,
Srećan ti Božić!
Od neba ti rodilo!
Od zemlje rodilo!
U klasu ti bilo klasato,
U busu busasto,
U struku trsato,
U gumnu rpato,
Da imaša da dijeliš
Voljnu i nevoljnu.
Svakoga u domu dočekivao,
Nikad ti u kući ne presušilo,
A najviše sebi ostavio!
Ko goć ti za trpezom sedio,
Svak sit, napit i zadovoljan odlazio!
Za sva tvoja dobra dela Bog ti platio!
Da Bog da!   


Šjaj Bože i Božiću,
kutnjem šljemenu i sjemenu,
volu i težaku, kozici i ovčici,
putniku namerniku,
ribici u vodici,
ptici u gorici!
Šjaj bože i božiću!
Meni domaćinu
i mome plemenu
i šljemenu!   


Zdravi ste djeco!
Da pijemo u ljepu slavu Božiju,
A u slavu današjeg
Velikog roždanstva Ristova,
Pa u slavu Svete Trojice
I vaslavu Svete Bogorodice!
Mi Božić slavili po zakonu rišćanskome
A on nas pomagao i od zla branio,
Da Bog da!
Pod našim se šljemenom
Muške glave raćale i ženile,
A devojke udavale.
Svaki nas milovao
A dušman nikad ne naudio,
Da Bog da!
Sad svi zdravo i ja s vami!

Od kad se slavi božić
I ako ima pomena o praznovanju hristovog rođeja još u ranom IV veku naše ere, preciznih i pouzdanih podataka nema. Zbog toga se računa da je božić kao samostalni praznik posvećen rođenju Isusa Hrista, prvi put proslavljen u Rimu 354. godine. U Carigradu je Boić prvi put proslavljen 379. godine, u Kapadokiji 380, u Aleksandriji 432. i tako dalje...


Stari i novi kalendar
Po starom, julijanskom, kalendaru Božić se proslavlja 25 decembra, te ga tako proslavlja i naša Pravoslavna crkva. To važi za sve crkve pravoslanih zemalja. 1582 godine rimski papa Grgur uvodi reforme prilikom čega dolazi do usvajanja novog kalendara koji se naziva Gregorijanski, čime nastaje razlika u katoličkom i pravoslavnom računanju vremena. U 20 veku, na čuvenom Carigradskom saboru 1923. godine, došlo je do približavanja dva računanja vremena, ali od tada u našoj nauci postoji pojam računanja po starom i novom kalendaru. Te stoga pravoslavni Badnji dan i Božić, slave se 24, i 25. decembra po starom tj. 6. i 7. januara po novom kalendaru.


lll. jedan veliki poljubac za moje prijatelje  cok.smajli009

Van mreže Zvezdan

  • Pripravnik
  • *
  • Poruke: 4
  • ZAHVALNICE 2
  • Pol: Muškarac
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • MS Internet Explorer 8.0 MS Internet Explorer 8.0
    • www.kutlacomposvetu.com
Odg: BOZIC
« Odgovor #1 poslato: 23 :08 :19 - 07. Januar 2011.g. »
Administraciji i clanovima ovog foruma zelim srecan Bozic.

Hristos se rodi!!
NAMA DOBRO A NIKOME ZLO !!

Van mreže tasana 065

  • Administrator
  • *
  • Poruke: 7149
  • ZAHVALNICE 257
  • Pol: Žena
  • UVEK VASA
  • OS:
  • Windows 7/Server 2008 R2 Windows 7/Server 2008 R2
  • Browser:
  • Chrome 8.0.552.224 Chrome 8.0.552.224
    • http://tasana065-zivot.blogspot.com/
    • Imejl
Odg: BOZIC
« Odgovor #2 poslato: 20 :04 :39 - 08. Januar 2011.g. »
   VAISTINU
lll. jedan veliki poljubac za moje prijatelje  cok.smajli009